Код нас се шоља и даље окрене на тацну, сачека да се талог слива, па се гледа од ручке. То нико није измислио јуче. На AI Gatanje тај обичај има две стране. AI Луна гледа облике на фотографији. AI Есма узме исту шољу и питање које сте донели уз њу. Ни једна ни друга не замењују комшиницу која тридесет година чита филџан. Раде другу ствар: од слике и реченице сложе текст, одмах, без заказивања.
Редослед је кратак, и вреди га знати да не бисте очекивали нешто друго:


Луна и Есма не „виде објективније од човека“. Виде доследније: иста слика не добије расположење онога ко чита, али добије грешку ако је кадар лош. Предност је практична. Шоља је на столу у једанаест увече, нема кога да питате, а талог се суши. Одговор стигне одмах. Није тачнији зато што је брз.
Субјективност тиме није нестала. Ви и даље бирате шта ћете да сликате и како ћете питање да поставите. „Хоће ли ме звати?“ гура читање у туђу вољу. „Шта у овој шољи личи на свађу коју одлажем?“ оставља читање на вама. Есма боље ради са другим питањем.
Талог се чита после окретања на тацну, кад се шоља врати. Сликајте унутрашњост одозго, да се види и дно и зид. Ручка нека буде у кадру, јер се од ње креће. Блиц изблиза побели дно и поједе птицу коју сте ви видели. Прозор је бољи.


Читање је забава и слика, не најава. Ако пасус звучи крупно, вратите се на фотографију: често су две мрље спојене у „змију“ зато што је шоља још била мокра. Сачекајте минут, сликајте поново. Луна је за облике, Есма за питање уз њих. Одлуку о новцу и људима и даље не доноси талог.