Кад неко први пут погледа свој длан са намером да га „прочита“, не мери године живота. Гледа цртеж: где линије почињу, где се прекидају, колико су дубоке. Најлакше је са фотографијом, јер слику можете да увећате, упоредите леву и десну шаку и вратите се на њу после годину дана. Ако је шака била затворена или је сенка од прстена појела линију, сликајте поново.
Људи ипак прво питају да ли је линија око палца „дугачка“. У старом читању, хиромантији, та црта није рок трајања. То је ритам: колико човек лако мења место, посао, ритам дана. Кратка и дубока линија није казна. Танка и дуга није гаранција. Ово није лекарски налаз и не мери здравље.

Код дешњака се лева шака чешће чита као полазна слика, а десна као оно што је човек у међувремену урадио са њом. Код леворуких део тумача окрене ту поделу. Нама је корисније да слика буде једна шака, отворена, прсти опуштени, светло одозго, без филтера који „улепша“ кожу. Ако су линије на две шаке различите, та разлика јесте део приче. Ако су исте, и то је део приче.
Прекид, ланац ситних цртица или виљушка на крају нису „лош знак“. Виљушка на крају линије ума, рецимо, у старом читању значи да се одлука грана: човек види два излаза и тешко бира један. То је опис навике, не пресуда.
Реч хиромантија долази од грчких речи cheir, рука, и manteia, прорицање. Читање длана познато је у старој Индији, Кини и Грчкој, а у Европи се кроз средњи век преносило уз астрологију, као део „тајних вештина“. Зато делови длана и данас носе имена планета.
Систем који се данас највише користи сложен је у 19. веку. Француски официр Казимир д’Арпантињи је 1839. поделио шаке по облику, а Адолф Дебарол је облик спојио са линијама. Крајем 19. и почетком 20. века најпознатији хиромант био је Ирац Вилијам Џон Ворнер, познат као Киро. Читао је дланове познатим људима свог времена и писао приручнике који се прештампавају и данас. Већина значења која ћете наћи на интернету потиче из те традиције.
На почетку, између палца и кажипрста, линија ума и линија живота често крећу заједно, из исте тачке, и раздвоје се тек после центиметар или два. Старо читање то веже за опрезност и јаку везу са породицом у младости: одлуке су се доносиле „уз некога“. Када између њих од старта постоји размак, чита се као рана самосталност и лакше ризиковање. Код неких људи линија срца и линија ума уопште нису две црте, него једна која пресеца цео длан. Тада осећај и разум заиста крећу из истог места, и такав длан теже раздвоји „шта хоћу“ од „шта има смисла“. Та линија се зове симијанска бразда и о њој има више речи ниже.
Сада упоредите три ствари: где се завршава линија срца, да ли линија ума креће заједно са линијом живота, и да ли иде равно или пада. Та три податка су основа скоро сваког читања, и прво су што сваки тумач тражи, било уживо или на фотографији.
Пре линија, многи тумачи погледају облик шаке. Популаран савремени систем дели шаке на четири типа по елементима. Гледају се две ствари: да ли је длан квадратан или дугуљаст, и да ли су прсти краћи или дужи од длана. Длан се мери од прегиба на зглобу до корена средњег прста, а прст од корена до врха.
Иста линија се на различитим шакама чита различито. Линија ума која пада ка зглобу на „воденој“ шаци је машта која је ту код куће. На „земљаној“ шаци иста линија се чита као практичан човек који има и страну коју нико не очекује: пише, слика или сањари док ради.
Испупчења на длану зову се брда и носе имена планета. Кад су пуна и изражена, тема је јака. Кад су равна, тема је тиша.
Имена брда објашњавају и крај линије срца. Кад се завршава испод кажипрста, линија „иде у Јупитера“, па се веже за висока очекивања у љубави. Кад се завршава испод средњег прста, „иде у Сатурна“, па се веже за опрез и спорије отварање. Између та два прста је средина: топлина без претераних захтева.
Бразде на длану нису настале од рада ни од живота. Формирају се пре рођења, око трећег месеца трудноће, док се шака у стомаку савија. Лекари их зову прегибне бразде, јер се кожа на тим местима природно пресавија. Ни код једнојајчаних близанаца нису потпуно исте, што значи да их не одређују само гени.
Симијанска бразда, једна линија уместо линије срца и линије ума, јавља се код отприлике једне до две особе од сто, бар на једној шаци, и чешће код мушкараца. Лекари је бележе као један од ситних знакова уз неке урођене синдроме, али сама за себе не значи ништа, и велика већина људи који је имају потпуно је здрава. У хиромантији се чита као човек коме се мисао и осећај не раздвајају: кад нешто осети, одмах то и мисли, и обрнуто.
Озбиљна истраживања нису потврдила да дужина линије живота предвиђа колико ће ко живети. Хироманти тврде да се ситне цртице мењају током година, а главне бразде остају. Ако вас занима, сликајте длан једном годишње под истим светлом и сами упоредите.
Са фотографије се не види судбина. Види се цртеж: где линија почиње, где пуца, где се рачва, и како стоји према друге две. Ако је фотографија мутна, и искусан тумач и вештачка интелигенција лако ће погрешити прекид који је заправо сенка. Зато једна шака у кадру, длан пун, прстење склоњено. Блиц изблиза направи белу мрљу баш преко линије срца. Дневно светло поред прозора је мирније.
Свако читање, од тумача или из приручника, старо је читање облика сложено у пасус. Ако вам не личи на вашу шаку, прво направите оштрију слику, не тражите „бољу судбину“. Слично је и са сновима: о томе како вештачка интелигенција тумачи снове писали смо посебно.
Прво сликајте шаку којом пишете, па другу, под истим светлом. Ставите две слике једну поред друге и упоредите где се линије разликују. Та разлика је, по старој подели, разлика између онога с чим сте кренули и онога што сте од тога направили. Кад имате добру слику, пошаљите је на бесплатно читање длана, где AI Касандра тумачи линије са ваше фотографије.
Линија живота није број година, линија срца није пресуда вези, линија ума није оцена памети. Ако вас пасус уплаши, погледајте још једном шаку на светлу: често је „прекид“ набор од савијеног прста. Фотографију сачувајте и погледајте је опет за годину дана, а одлука о животу и даље није у бори на длану. Ако вас занима како се слична питања постављају картама, прочитајте тарот за почетнике.