Тарот за почетнике: како поставити питање и прочитати три карте

Једно питање, па тек онда карте

Код нас тарот најчешће крене из једне реченице: да ли да останем, да ли да кажем, да ли да сачекам. На класичном тароту распоред је од три карте. На страници пише да затворите очи, па кад будете спремни притиснете ПОДЕЛИ КАРТЕ. Прва карта је прошлост, друга садашњост, трећа будућност. То „будућност“ на екрану није заказан датум. То је правац ако наставите истим кораком.

Кад вам треба само да или не, три карте су превише приче. За то постоји краћи тарот да или не.

Три тарот карте у реду на столу: прошлост, садашњост и правац

Шта почетник стварно види на столу

Шпил има 78 карата. Велика аркана их има 22, од Луде до Света, и то су крупне теме: почетак, избор, прекид, стрпљење. Мала аркана их има 56. Пехари вучу на осећај, штапови на вољу и посао који гори, мачеви на реч и свађу, дискови на новац и свакодневицу. Кад учите сами, са својим шпилом, за прво читање довољна је велика аркана. Мала уме да заглуши питање ситницама. На класичном тароту карте се деле из целог шпила, па вам међу три карте лако упадне и нека из мале аркане. Зато је ниже објашњено како да је прочитате без учења 56 значења напамет.

Смрт у том шпилу скоро никад није дословна смрт. Чита се као крај једног облика, да други може да крене. Кула је нагли рез, не „пропаст заувек“. Звезда после Куле је предах. Звезда па Кула је обрнут ред: мир који се ломи. Зато се три карте читају као реченица, не као три одвојене налепнице.

Одакле тарот и зашто баш ове слике

Тарот није настао као гатање. Најстарији сачувани шпилови потичу из северне Италије, из средине 15. века, са дворова у Милану и Ферари. Звали су се carte da trionfi, касније tarocchi, и служили су за игру са адутима, налик данашњим играма са картама. Најпознатије су ручно осликане карте које је наручила породица Висконти-Сфорца, и данас се чувају по музејима и библиотекама.

Гатање је стигло три века касније, у Француској. Антоан Кур де Жебелен је 1781. написао да су карте остатак древне египатске књиге мудрости. За то није било никаквог доказа, али прича се примила. Крајем истог века париски тумач који се потписивао као Етејла, правим именом Жан-Батист Алиет, издао је први шпил направљен баш за гатање и први приручник са значењима карата.

Слике које данас већина људи замисли кад каже „тарот“ потичу из 1909. године. Шпил је осмислио Артур Едвард Вејт, нацртала га је Памела Колман Смит, а издала лондонска кућа Ридер. Зато се зове Рајдер-Вејт, или Рајдер-Вејт-Смит, да се не заборави илустраторка. Највећа новина била је мала аркана. У старијим шпиловима, као што је марсељски, Шестица пехара је само шест нацртаних пехара. Код Памеле Смит то је сцена: дете пружа цвет другом детету у дворишту. Зато почетник може да прочита карту из слике и пре него што научи значење. Карте које се отварају на класичном тароту су управо из тог шпила.

Једна ситница збуњује скоро сваког ко чита више књига. У марсељском шпилу Правда је осма карта, а Снага једанаеста. Вејт их је заменио, па је у његовом шпилу Снага VIII, а Правда XI. Ако у књизи прочитате „карта број 8“, проверите по ком шпилу је књига писана.

Мала аркана без памћења: боја плус број

Мала аркана има четири боје са по 14 карата: од кеца до десетке, па четири дворске карте, паж, витез, краљица и краљ. Уместо да учите 56 значења, научите две ствари: шта носи боја и шта носи број. Спој та два даје карту.

  • Штапови, елемент ватра: воља, посао који вас покреће, иницијатива, нестрпљење.
  • Пехари, елемент вода: осећања, блиски људи, оно што вам прија или фали.
  • Мачеви, елемент ваздух: мисли, речи, одлуке, сукоб, брига која не да да се заспи.
  • Дискови, који се зову и пентакли или новчићи, елемент земља: новац, тело, кућа, посао који се мери резултатом.

Бројеви се у традиционалном читању нижу као једна прича, од семена до краја круга:

  • Кец: семе, прва прилика, чиста снага боје.
  • Двојка: избор или пар, две стране које треба ускладити.
  • Тројка: први резултат, нешто је изашло напоље.
  • Четворка: стабилност, али и застој.
  • Петица: потрес, губитак или сукоб, оно што заљуља мирну четворку.
  • Шестица: опоравак, размена, давање и примање.
  • Седмица: проба, сумња, процена.
  • Осмица: кретање, рад, понављање док не крене.
  • Деветка: скоро крај, врхунац теме, понекад и засићење.
  • Десетка: крај круга, све или превише.

Пробајте на три карте. Петица пехара је потрес (пет) у осећањима (пехари). На слици човек у црном плашту гледа три просута пехара, а иза њега стоје два цела, и у даљини је мост преко реке. Туга је стварна, али није све проливено и има куда да се пређе. Десетка штапова је превише (десет) обавеза и воље (штапови): човек носи десет штапова у наручју и од њих не види пут. Двојка дискова је избор (два) око новца и свакодневице (дискови): младић жонглира два новчића док иза њега бродови плове по таласима. Без иједног речника, само из боје, броја и слике, добили сте значење које се поклапа са оним што пише у приручницима.

Дворске карте најлакше је читати као људе или као начин на који се понашате. Паж учи и доноси вест. Витез јури и претерује. Краљица држи тему изнутра, кроз осећај и бригу. Краљ је држи споља, кроз правила и одговорност. Краљица мачева је, рецимо, јасна и оштра реч без околишања. Краљ штапова је неко ко води и не воли да чека.

Питање које карте могу да носе

„Да ли ме воли и хоће ли се јавити у уторак?“ тражи туђу вољу и тачан дан. Карте то не држе. Боље легне: „Шта сада не видим у овом односу?“ или „На шта да пазим ако прихватим тај посао?“ Питање је ваше. Туђа глава није у шпилу.

Једно питање, једно дељење. Ако вам се трећа карта не свиди, други клик одмах после обично прави буку. Сачекајте да се нешто у ситуацији помери, па мешајте поново. Обрнута карта, ако је читате, није аутоматски лоша. Чешће значи да тема касни, да је окренута ка унутра, или да је прејака за корак који вам је при руци.

На класичном тароту карта понекад изађе наопако, окренута главом надоле. То се деси код отприлике три од десет карата, и тумачење испод тада узима у обзир обрнут положај. Вејт је у својој књизи дао и обрнута значења, али многи данашњи тумачи их не користе и све карте читају усправно. Обе школе постоје. Битно је само да правило не мењате усред читања зато што вам се карта не свиђа.

Како иде ред на столу

  • Прва је оно што је већ ту: навика, договор, стари страх који и даље седи у соби.
  • Друга је чвор ове недеље, оно што се осећа док читате.
  • Трећа је правац, не пресуда. Ако наставите истим кораком, прича иде на ту страну. Корак можете и да промените.

На сајту се карте отварају уз звук и кратко објашњење испод. Прочитајте објашњење уз слику, не уместо ње. Ако трећа карта делује тешко, вратите се на питање: да ли сте питали „шта ће се десити мени“ или „шта да видим пре него што одлучим“. Друго питање оставља вам место. Прво тражи да карте одраде живот уместо вас.

Једно читање од почетка до краја

Узмимо питање: „На шта да пазим ако прихватим нови посао?“ Изашле су Осмица мачева, Двојка штапова и Звезда.

  • Прва, прошлост: Осмица мачева. Жена везаних очију стоји окружена мачевима. Кад се погледа боље, мачеви је не додирују, а везе на рукама су лабаве. У прошлости је био осећај „немам избора“, јачи од стварних препрека.
  • Друга, садашњост: Двојка штапова. Човек држи глобус и са зидина гледа у даљину. Одлука је сада у фази планирања: свет му је у руци, али још није сишао са зидина.
  • Трећа, правац: Звезда. Жена сипа воду и на земљу и у језеро. После затегнутог периода долазе предах и обнова, ако се настави истим кораком.

Сада се карте читају као реченица: навика да се осећате заробљено прелази у фазу у којој бирате и планирате, а правац је мирнији од онога што сте имали. На шта да пазите? Одговор је овде у првој карти, не у трећој: да стари страх из Осмице мачева не донесе одлуку уместо вас.

Погледајте и од чега су карте. Мач, штап и једна велика аркана значе да се питање тиче и мисли, и воље, и једне веће теме. Кад у три карте изађу две или три велике аркане, традиција каже да је тема крупнија од свакодневице. Кад изађу две или три карте исте боје, та боја је главна тема: три пехара у питању о послу кажу да је то питање заправо о осећањима.

Три распореда за три врсте питања

Прошлост, садашњост и правац је само један начин да се поставе три карте. Кад делите својим шпилом код куће, позиције можете да изаберете према питању:

  • Ситуација, препрека, савет: за питање „шта да радим“.
  • Ја, друга особа, однос између нас: за везу, пријатељство или сарадњу. Друга карта показује како ви видите ту особу, не шта она мисли.
  • Први пут, други пут, шта да знам пре избора: кад се двоумите између две понуде, два стана или два града.

Правило је једно: позиције одлучите пре него што видите карте. Ако их мењате после, читате оно што желите да видите. На сајту је ред увек прошлост, садашњост, будућност, па питање вреди поставити тако да му тај ред одговара.

Најчешће грешке на почетку

  • Свака карта посебно. Три карте су једна прича, и веза између њих обично каже више од сваке карте сама.
  • Паника због имена. Смрт, Ђаво и Кула имају најстрашнија имена, а најчешће говоре о крају једне фазе, о навици која вас држи и о наглом резу. На Ђаволу су двоје људи везани ланцима тако лабавим да би могли сами да их скину.
  • Питање за другог човека. „Шта он мисли“ карте не знају. Питање о вама у том односу могу да осветле.
  • Дељење док не изађе лепша карта. После трећег покушаја читате случајност, а не питање.
  • Значење без слике. Детаљ на карти, као лабаве везе на Осмици мачева или мост на Петици пехара, често носи више од реченице из књиге.

После треће карте

Тарот за почетнике на овом сајту стаје у једно поштено питање и три карте. Одговор је за размишљање и забаву. Не замењује разговор са човеком кога се питање тиче. Ако после читања и даље не знате шта ћете, то није неуспех шпила. То значи да одлука још није сазрела, и да је карте нису дужне да донесу уместо вас.