Код нас тарот најчешће крене из једне реченице: да ли да останем, да ли да кажем, да ли да сачекам. На класичном тароту распоред је од три карте. На страници пише да затворите очи, па кад будете спремни притиснете ПОДЕЛИ КАРТЕ. Прва карта је прошлост, друга садашњост, трећа будућност. То „будућност“ на екрану није заказан датум. То је правац ако наставите истим кораком.
Кад вам треба само да или не, три карте су превише приче. За то постоји краћи тарот да или не.

Шпил има 78 карата. Велика аркана их има 22, од Луде до Света, и то су крупне теме: почетак, избор, прекид, стрпљење. Мала аркана их има 56. Пехари вучу на осећај, штапови на вољу и посао који гори, мачеви на реч и свађу, дискови на новац и свакодневицу. Кад учите сами, са својим шпилом, за прво читање довољна је велика аркана. Мала уме да заглуши питање ситницама. На класичном тароту карте се деле из целог шпила, па вам међу три карте лако упадне и нека из мале аркане. Зато је ниже објашњено како да је прочитате без учења 56 значења напамет.
Смрт у том шпилу скоро никад није дословна смрт. Чита се као крај једног облика, да други може да крене. Кула је нагли рез, не „пропаст заувек“. Звезда после Куле је предах. Звезда па Кула је обрнут ред: мир који се ломи. Зато се три карте читају као реченица, не као три одвојене налепнице.
Тарот није настао као гатање. Најстарији сачувани шпилови потичу из северне Италије, из средине 15. века, са дворова у Милану и Ферари. Звали су се carte da trionfi, касније tarocchi, и служили су за игру са адутима, налик данашњим играма са картама. Најпознатије су ручно осликане карте које је наручила породица Висконти-Сфорца, и данас се чувају по музејима и библиотекама.
Гатање је стигло три века касније, у Француској. Антоан Кур де Жебелен је 1781. написао да су карте остатак древне египатске књиге мудрости. За то није било никаквог доказа, али прича се примила. Крајем истог века париски тумач који се потписивао као Етејла, правим именом Жан-Батист Алиет, издао је први шпил направљен баш за гатање и први приручник са значењима карата.
Слике које данас већина људи замисли кад каже „тарот“ потичу из 1909. године. Шпил је осмислио Артур Едвард Вејт, нацртала га је Памела Колман Смит, а издала лондонска кућа Ридер. Зато се зове Рајдер-Вејт, или Рајдер-Вејт-Смит, да се не заборави илустраторка. Највећа новина била је мала аркана. У старијим шпиловима, као што је марсељски, Шестица пехара је само шест нацртаних пехара. Код Памеле Смит то је сцена: дете пружа цвет другом детету у дворишту. Зато почетник може да прочита карту из слике и пре него што научи значење. Карте које се отварају на класичном тароту су управо из тог шпила.
Једна ситница збуњује скоро сваког ко чита више књига. У марсељском шпилу Правда је осма карта, а Снага једанаеста. Вејт их је заменио, па је у његовом шпилу Снага VIII, а Правда XI. Ако у књизи прочитате „карта број 8“, проверите по ком шпилу је књига писана.
Мала аркана има четири боје са по 14 карата: од кеца до десетке, па четири дворске карте, паж, витез, краљица и краљ. Уместо да учите 56 значења, научите две ствари: шта носи боја и шта носи број. Спој та два даје карту.
Бројеви се у традиционалном читању нижу као једна прича, од семена до краја круга:
Пробајте на три карте. Петица пехара је потрес (пет) у осећањима (пехари). На слици човек у црном плашту гледа три просута пехара, а иза њега стоје два цела, и у даљини је мост преко реке. Туга је стварна, али није све проливено и има куда да се пређе. Десетка штапова је превише (десет) обавеза и воље (штапови): човек носи десет штапова у наручју и од њих не види пут. Двојка дискова је избор (два) око новца и свакодневице (дискови): младић жонглира два новчића док иза њега бродови плове по таласима. Без иједног речника, само из боје, броја и слике, добили сте значење које се поклапа са оним што пише у приручницима.
Дворске карте најлакше је читати као људе или као начин на који се понашате. Паж учи и доноси вест. Витез јури и претерује. Краљица држи тему изнутра, кроз осећај и бригу. Краљ је држи споља, кроз правила и одговорност. Краљица мачева је, рецимо, јасна и оштра реч без околишања. Краљ штапова је неко ко води и не воли да чека.
„Да ли ме воли и хоће ли се јавити у уторак?“ тражи туђу вољу и тачан дан. Карте то не држе. Боље легне: „Шта сада не видим у овом односу?“ или „На шта да пазим ако прихватим тај посао?“ Питање је ваше. Туђа глава није у шпилу.
Једно питање, једно дељење. Ако вам се трећа карта не свиди, други клик одмах после обично прави буку. Сачекајте да се нешто у ситуацији помери, па мешајте поново. Обрнута карта, ако је читате, није аутоматски лоша. Чешће значи да тема касни, да је окренута ка унутра, или да је прејака за корак који вам је при руци.
На класичном тароту карта понекад изађе наопако, окренута главом надоле. То се деси код отприлике три од десет карата, и тумачење испод тада узима у обзир обрнут положај. Вејт је у својој књизи дао и обрнута значења, али многи данашњи тумачи их не користе и све карте читају усправно. Обе школе постоје. Битно је само да правило не мењате усред читања зато што вам се карта не свиђа.
На сајту се карте отварају уз звук и кратко објашњење испод. Прочитајте објашњење уз слику, не уместо ње. Ако трећа карта делује тешко, вратите се на питање: да ли сте питали „шта ће се десити мени“ или „шта да видим пре него што одлучим“. Друго питање оставља вам место. Прво тражи да карте одраде живот уместо вас.
Узмимо питање: „На шта да пазим ако прихватим нови посао?“ Изашле су Осмица мачева, Двојка штапова и Звезда.
Сада се карте читају као реченица: навика да се осећате заробљено прелази у фазу у којој бирате и планирате, а правац је мирнији од онога што сте имали. На шта да пазите? Одговор је овде у првој карти, не у трећој: да стари страх из Осмице мачева не донесе одлуку уместо вас.
Погледајте и од чега су карте. Мач, штап и једна велика аркана значе да се питање тиче и мисли, и воље, и једне веће теме. Кад у три карте изађу две или три велике аркане, традиција каже да је тема крупнија од свакодневице. Кад изађу две или три карте исте боје, та боја је главна тема: три пехара у питању о послу кажу да је то питање заправо о осећањима.
Прошлост, садашњост и правац је само један начин да се поставе три карте. Кад делите својим шпилом код куће, позиције можете да изаберете према питању:
Правило је једно: позиције одлучите пре него што видите карте. Ако их мењате после, читате оно што желите да видите. На сајту је ред увек прошлост, садашњост, будућност, па питање вреди поставити тако да му тај ред одговара.
Тарот за почетнике на овом сајту стаје у једно поштено питање и три карте. Одговор је за размишљање и забаву. Не замењује разговор са човеком кога се питање тиче. Ако после читања и даље не знате шта ћете, то није неуспех шпила. То значи да одлука још није сазрела, и да је карте нису дужне да донесу уместо вас.