На фотографијама које стижу на Луну неколико облика се понови чешће од осталих: срце, птица, крст, цвет, кључ, око. Народ их зна напамет, па се читање често заустави на једној речи. Луна их не чита као налепнице. Гледа где облик стоји, уз ручку или на дну, и шта је поред њега. Испод су белешке са тих шоља, не табела која важи за сваку мрљу која мало личи.
Јасно срце, са два лука и шпицем, код нас се везује за љубав и за приврженост која није увек романтична: дете, пријатељ, кућа. Срце уз ручку чита се ближе ономе што је већ у животу. Срце на дну, ситно, чешће као нешто што се тек назире. Ако је поред њега крст или изломљена линија, Луна неће написати „стиже нова веза“ само зато што облик личи на срце. Спојиће оба.
Птица је један од облика који се најлакше препозна погрешно: свака рачва личи на крило. Права птица у талогу има тело и два крака, често окренута ка ивици, као да излази из шоље. Старо читање је веже за вест и за одлазак. Ако „лети“ ка ручки, вест је ближа кући. Ако је окренута напоље, пре се чита као одлазак или разговор који се сели. Мутна мрља без крила није птица, ма колико желели да јесте.
Крст у филџану код нас ретко значи „духовни пут“ онако како пише у преведеним листама. Чешће је терет: обавеза, нечија болест у кући, одлука која виси. Мали крст поред срца не брише срце. Каже да уз осећај иде и брига. Велики крст преко дна зна да заглуши остале облике, па Луна прво њега и стави у пасус. Није заштита само зато што тако пише у неком енглеском речнику симбола.
Цвет се тражи као добра вест, и често то и јесте: округла средина и латице на све стране. Ако су латице разливене и тамне, стари тумачи на Балкану нису журили са „срећом“. Читали су то као радост која касни или као похвалу која има цену. Једна јасна латица поред птице јача вест. Цвет који је заправо мехур од ретке кафе нестане кад се шоља посуши. Сачекајте, па сликајте.
Кључ има главу и држак. Без држака то је круг, а круг се чита друкчије, ближе затвореном циклусу него отвореним вратима. Кад је облик стварно кључ, старо читање каже да се нешто отвара: стан, разговор, посао, понекад и тајна коју нисте питали. Уз Есму кључ прати питање. Ако питате за посао, кључ ће лећи на тај контекст. Ако не питате ништа, Луна ће остати на „отвара се“, без имена врата.
Око је круг у кругу. У кућном читању значи да вас неко гледа или да ви нешто видите пре осталих, и те две ствари нису исте. Место одлучује. Око уз ручку је ближе кући и људима који вас знају. Око на супротном зиду шоље чешће је туђи поглед, оговарање или писмо које стиже. Није „треће око“ и није савет да вежбате интуицију. То је облик, и пасус треба да каже где стоји.
Један облик сам за себе прави ону реченицу коју већ знате напамет. Два облика на истој шољи праве читање. Зато Луна гледа распоред, а Есма још и питање. Ако одговор каже „птица“ а ви видите кључ, немојте да се натежете са пасусом. Погледајте да ли је држак уопште у кадру. Шоља се шаље са странице за симболе, а читање остаје забава, не најава шта ће се десити у уторак.